Prodaja bez web shopa: naplata linkom, IPS QR i narudžbine iz poruka

Prodaja bez web shopa u Srbiji radi ovako: prodavac primi narudžbinu porukom, pošalje kupcu link, kupac na linku vidi predračun i NBS IPS QR kod, plati mobilnim bankarstvom, uplata stigne na bankovni izvod, kasa je upari po pozivu na broj i sama izda fiskalni račun koji kupac dobije mejlom. Nema korpe, nema plugina, nema kartičnog procesora.

Za koga web shop nije potreban?

U agenciji nam se redovno javljaju vlasnici malih biznisa sa istim pitanjem: „Treba mi web shop da bih mogao legalno da prodajem online”. Ne treba. Zakon o fiskalizaciji ne pominje web shop; on kaže da je obveznik fiskalizacije svako ko vrši promet na malo, a promet na malo obuhvata i prodaju preko interneta fizičkim licima. Kanal je nebitan. Bitno je da kupac dobije fiskalni račun u trenutku prometa.

Iz iskustva, web shop je pogrešan prvi korak za ove profile:

• Ručni rad i male serije: torbe, nakit, keramika, kolači po narudžbini. Kupci već pišu u DM, cena se dogovara po komadu, katalog se menja nedeljno.
• Usluge sa zakazivanjem: fotografi, časovi jezika, konsultacije, kozmetički tretmani. Ne prodaje se „proizvod iz lagera” nego termin; korpa tu samo smeta.
• Prodaja iz radnje sa isporukom: butik u Novom Sadu koji pošalje sliku haljine u Viber grupu i dobije 15 narudžbina za sat vremena. Tim narudžbinama ne treba korpa nego brz i tačan račun.
• Sezonski i povremeni prodavci: novogodišnji paketi, cveće za 8. mart, sezonski voćari. Ulaganje u shop za šest nedelja prodaje nema smisla.
• B2B po dogovoru: mali dobavljači koji izdaju predračun firmi, čekaju uplatu i onda šalju robu. Njima treba dokument sa pozivom na broj, ne katalog.

Zajednička nit: narudžbina već postoji u nekom razgovoru, a jedino što nedostaje je uredan put od tog razgovora do naplate i fiskalnog računa. To je tačno ono što naplata linkom rešava. Ko ipak ima veći katalog i stalan promet, neka pročita naš tekst o 10 grešaka web agencija pri fiskalizaciji web shopa, jer se tamo shop isplati, ali se i lako pokvari.

Kako izgleda naplata linkom korak po korak?

Funkcija „naplata linkom” u Tezga eKasi radi u pet koraka i nijedan od njih ne traži da prodavac išta kuca dva puta:

1. Prodavac u kasi napravi predračun (ili ga napravi automatski, o tome niže) i dobije link. Link šalje kupcu gde god razgovor već teče: Viber, Instagram DM, mejl, SMS.
2. Kupac otvori link i vidi predračun sa stavkama, iznosom i NBS IPS QR kodom. Link važi 7 dana.
3. Kupac skenira QR kod u aplikaciji svoje banke ili prepiše poziv na broj i plati.
4. Uplata stigne na bankovni izvod prodavca. Izvod ulazi u kasu mejlom ili kao PDF, a kasa upari uplatu sa predračunom po pozivu na broj.
5. Kasa sama izda fiskalni račun preko V-PFR-a Poreske uprave i pošalje ga kupcu mejlom. Prodavac vidi da je narudžbina plaćena i šalje robu.

Pet karika toka: razgovor daje narudžbinu, link nosi predračun, uplata stiže na izvod, a kasa iz izvoda sama pravi fiskalni račun.

Važno je razumeti šta se u ovom toku fiskalizuje, a šta ne. Predračun nije fiskalni račun; Pravilnik o vrstama fiskalnih računa ga izričito izdvaja (čl. 2 st. 4 t. 3) i on nosi napomenu „ОВО НИЈЕ ФИСКАЛНИ РАЧУН”. Fiskalni račun nastaje tek kad je novac stigao, jer je tada nastupio promet u smislu Zakona o fiskalizaciji (naplata pre isporuke). Način plaćanja na tom računu je „Prenos na račun” jer je novac legao na tekući račun. Detalje o prenosu i IPS QR kodu drži strana Novac, banka i naplata na sajtu kase.

Šta kupac vidi kad otvori link?

Kupac ne vidi kasu, ne vidi nalog, ne vidi ništa što bi ga uplašilo. Vidi jednu stranu sa jasnom hijerarhijom: ko prodaje, šta se plaća, koliko i kako. Dizajn te strane je ono na čemu mi u Go Simple najviše insistiramo kod klijenata koji koriste link umesto shopa, jer je to jedina „prodavnica” koju kupac ikada vidi.

Strana iz linka: prodavac, stavke, ukupan iznos, poziv na broj, napomena da dokument nije fiskalni račun i IPS QR kod koji kupac skenira u aplikaciji banke.

Tri stvari na toj strani nisu ukras nego obaveza ili funkcija. Napomena „Ovo nije fiskalni račun” dolazi iz Tehničkog uputstva za ESIR: svaki dokument koji nije fiskalni račun mora da je nosi. Poziv na broj je kanal kojim se uplata kasnije prepoznaje. Rok važenja linka (7 dana) štiti od toga da kupac plati po predračunu čija cena više ne važi, a prodavac se onda muči sa storniranjem i vraćanjem razlike.

Kako narudžbina iz forme ili poruke postaje predračun?

Najjednostavniji slučaj je ručni: prodavac u kasi napravi predračun i kopira link. To je sasvim dovoljno za nekog ko ima pet narudžbina dnevno. Kad ih ima pedeset, ručni rad postaje uzrok grešaka, pa spajamo izvor narudžbina sa kasom preko n8n toka. Izvor može da bude forma na jednostranom sajtu, Google obrazac, tabela ili čak strukturisana poruka koju prodavac prosledi.

Tok u n8n ima tri čvora: okidač (webhook iz forme), čvor koji sastavlja telo zahteva i HTTP čvor koji zove Tezga API. Ključ se drži u n8n credentials, nikad u polju forme ni u pregledaču. Telo zahteva izgleda ovako:

POST https://pos.narbiz.com/api/integrations/order?provider=custom
X-Tezga-Api-Key: tzg_<48 heks znakova>
Content-Type: application/json

{
  "externalId": "forma-2026-0421",
  "tipDokumenta": "predracun",
  "tok": "fiskalni",
  "pozivNaBroj": "2026-0421",
  "posaljiMejl": true,
  "kupac": { "naziv": "Milica J.", "email": "[email protected]" },
  "nacinPlacanja": "Prenos na račun",
  "stavke": [
    { "naziv": "Ručno rađena torba", "sifra": "T-001", "kolicina": 1,
      "cenaSaPdv": 4500, "poreskaStopa": "OZNAKA_IZ_TAX_LABELS" },
    { "naziv": "Dostava, Post Express", "sifra": "DOST", "kolicina": 1,
      "cenaSaPdv": 390, "poreskaStopa": "OZNAKA_IZ_TAX_LABELS" }
  ]
}

Nekoliko detalja koje developeri najčešće previde:

• externalId je ključ idempotentnosti. Ako forma pošalje isti zahtev dvaput (dupli klik, ponovljeni webhook), Tezga napravi tačno jedan dokument. Koristimo id unosa iz forme, nikad vreme slanja.
• pozivNaBroj je obavezan uz predračun. Bez njega API vraća 400 i to je namerno: predračun bez poziva na broj kasnije ne može da se upari sa uplatom.
• poreskaStopa se ne kuca napamet. Oznake se povlače sa GET /api/integrations/tax-labels i keširaju u toku; paušalac van PDV-a ima drugu oznaku od DOO u PDV sistemu.
• Dostava kao stavka: trošak dostave ulazi u dokument kao zasebna stavka, jer kupac plaća ukupan iznos i račun mora da ga pokrije.
• Odgovor: 200 znači da je predračun napravljen i da u odgovoru stoji javniPdfUrl koji se može poslati kupcu; 401 je pogrešan ključ, 429 prekoračen limit zahteva.

Ko želi ceo katalog gotovih n8n tokova, uključujući mejl vlasniku i upis u tabelu, ima ga u našem tekstu 12 n8n automatizacija za male firme u Srbiji. Pun opis polja i odgovora je u OpenAPI opisu na strani za integratore.

Zašto je poziv na broj ključ celog toka?

Bankovni izvod je jedini pouzdan dokaz da je novac stigao. Sve ostalo (kupac kaže da je platio, screenshot iz aplikacije, obećanje) nije. Zato ceo tok stoji ili pada na tome koliko lako kasa može da prepozna kojoj narudžbini pripada koja uplata. Za to služi poziv na broj.

Uplata sa tačnim pozivom na broj se upari sama; bez njega kasa pokušava po jedinstvenom iznosu, a kad ni to nije nedvosmisleno, uplata čeka ručnu odluku.

U praksi kupci prepišu poziv na broj pogrešno samo kad ga kucaju ručno. IPS QR kod nosi i iznos i poziv na broj, pa kupac koji skenira ne može da pogreši. Zato na strani iz linka QR kod stoji krupno, a poziv na broj kao rezerva. Kad dva kupca plate isti iznos istog dana bez poziva na broj, kasa ne nagađa: uplata ostaje neuparena i prodavac dobija obaveštenje. Bolje deset sekundi ručnog rada nego pogrešan račun pogrešnom kupcu.

Shop ili link: kako da odlučiš?

Ovo je tabela koju prolazimo sa svakim klijentom pre nego što bilo šta ponudimo. Ne postoji „bolje” rešenje uopšte; postoji bolje rešenje za obim i vrstu prodaje.

Prelaz sa linka na shop kasnije nije bolan: ista kasa, isti API, isti nalog. Kad klijent preraste link, dodajemo WooCommerce ili Shopify vezu koju Tezga podržava dvosmerno, a link ostaje za kupce koji i dalje pišu u DM. O tome kad se koji kanal isplati pisali smo i na strani Fiskalna kasa za agencije i developere.

Šta može da pukne i kako to rešavamo?

Ovaj tok je jednostavan, ali nije bez rizika. Evo problema koje smo videli u produkciji kod klijenata i šta radimo sa svakim.

Najvažnije pravilo iz ove tabele: fiskalni račun se nikad ne izdaje na osnovu obećanja, nego na osnovu izvoda. Ko šalje robu pre nego što uplata legne, radi to na svoj rizik i nema veze sa kasom. O tome kad se kod dostave izdaje račun detaljno piše Trek u tekstu Fiskalna kasa i pouzeće: kada se izdaje račun.

Šta propisi traže od prodavca koji naplaćuje linkom?

Ovaj tekst nije pravni savet; za konkretan slučaj proveri sa knjigovođom. Okvir je ipak jasan i sastoji se od tri propisa.

Zakon o fiskalizaciji (Sl. glasnik RS 153/2020, 96/2021, 138/2022): obveznik fiskalizacije je svako ko vrši promet na malo, a promet na malo obuhvata i prodaju preko interneta fizičkim licima. Fiskalni račun se izdaje u trenutku prometa, to jest isporuke ili naplate, šta nastupi pre.

Za naplatu linkom to znači: promet nastaje naplatom, jer kupac plaća pre nego što roba krene. Račun se izdaje kad uplata legne, ne kad paket ode. Ako prodavac šalje pre uplate (na primer stalnom kupcu), redosled se obrće i račun ide uz isporuku, a uplata ga samo zatvara. Kasa pokriva oba slučaja, ali prodavac mora da zna koji koristi.

Tehničko uputstvo za ESIR: svaki dokument koji nije fiskalni račun nosi napomenu „ОВО НИЈЕ ФИСКАЛНИ РАЧУН”. V-PFR je dozvoljen za online prodaju i prodaju na daljinu.

Predračun koji kupac vidi na linku je takav dokument. To što nije fiskalni ne znači da je nebitan: on je osnova za poziv na broj i za iznos. Prema tumačenju Poreske uprave za daljinsku prodaju, fiskalni račun se kupcu na daljinu može dostaviti elektronski, uz njegovu saglasnost, pa mejl sa računom i QR kodom zadovoljava obavezu; detalji su na sajtu Poreske uprave.

Treći propis je Zakon o zaštiti potrošača (Sl. glasnik RS 35/2026), koji za prodaju na daljinu daje kupcu pravo na odustanak u roku od 14 dana i traži da prodavac odgovori na reklamaciju u roku od 8 dana. Prodaja preko linka je prodaja na daljinu, pa ta prava važe iako shopa nema. Ko prodaje digitalni sadržaj, mora zasebnim kvadratićem da dobije potvrdu kupca da pristaje na trenutnu isporuku i gubi pravo na odustanak. Objašnjenja za potrošače i trgovce daje Ministarstvo, sektor za zaštitu potrošača. Sam IPS QR standard opisuje NBS IPS.

Kako mi postavljamo naplatu linkom klijentu?

Postavljanje traje jedno popodne i ide po kontrolnoj listi koju koristimo interno. Delimo je u celosti, jer je najveća vrednost u redosledu, ne u tajni.

1. Proverimo da li je klijent obveznik fiskalizacije i u kom je poreskom režimu (paušalac, preduzetnik na knjigama, DOO), jer od toga zavise poreske oznake na stavkama.
2. Otvorimo nalog u kasi i pređemo režim obuke: prvih deset predračuna i računa pravimo kao „Обука”, da klijent vidi dokument pre nego što ga vidi kupac.
3. Podesimo ulaz bankovnog izvoda: mejl banke ili PDF izvoda, pa proverimo na tri stvarne uplate da se poziv na broj čita ispravno.
4. Napravimo jednu stranu iz linka po brendu klijenta: naziv, logo, napomena o isporuci, kontakt. Ništa više.
5. Ako klijent ima formu ili tabelu narudžbina, spojimo je n8n tokom sa API-jem; ključ ide u n8n credentials, sa vezivanjem za IP servera i rotacijom na 90 dana.
6. Uključimo odlazni webhook racun.fiskalizovan ka klijentovom kanalu obaveštenja, da prodavac zna kad sme da pošalje paket.
7. Napišemo klijentu tri gotove poruke za kupce: „evo linka”, „uplata stigla, račun je u mejlu”, „link je istekao, evo novog”.
8. Dogovorimo šta se radi sa neuparenim uplatama i ko ih pregleda, jer to je jedini ručni deo koji ostaje.

Ko hoće da vidi šta je sve moguće preko API-ja pre nego što nas zove, ima pregled na strani API za fiskalizaciju i u dubljem tekstu o fiskalnom API-ju. Lično iskustvo autora kase sa istim tokom, uključujući šta je puklo, opisano je na ivandabetic.com, a tok u kom uplata sama pravi račun i na strani o automatskoj fiskalizaciji po uplati. Za prodavce koji tek počinju iz Instagrama, Trek ima pregled ko uopšte mora da izda račun u tekstu Prodaja preko Instagrama, Fejsbuka i Viber grupa.

Izvori: Zakon o fiskalizaciji (Sl. glasnik RS 153/2020, 96/2021, 138/2022); Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja; Tehničko uputstvo za ESIR (Poreska uprava); Zakon o zaštiti potrošača (Sl. glasnik RS 35/2026); NBS IPS QR specifikacija; OpenAPI opis Tezga eKase i uputstvo za integratore.

Ako prodaješ iz razgovora, a ne iz korpe, ne treba ti shop nego uredan put od poruke do računa. Probaj Tezga eKasu besplatno i napravi prvi link za naplatu, ili nam piši ako hoćeš da tok sa formom i n8n postavimo mi.