Fiskalna kasa za frilensere: tri vrste klijenata, tri vrste dokumenata

Skoro svaki frilenser postavi isto pitanje, obično uz uzdah: „čekaj, je l' meni sad treba kasa?" I skoro svaki dobije odgovor koji ne očekuje: zavisi ne od tebe, nego od toga ko ti plaća.

Tri vrste klijenata, tri dokumenta

• KLIJENT IZ INOSTRANSTVA: usluga stranom pravnom licu nije promet na malo - ne fiskalizuje se, a strani klijent nije ni na SEF-u. Izdaje se devizna faktura i to je sve.
• DOMAĆA FIRMA: e-faktura kroz SEF; kase nema, ali ima obaveze registracije na SEF
• DOMAĆE FIZIČKO LICE: promet na malo - fiskalni račun kroz kasu, makar i za jednu naplatu, makar i uplatom na račun

Zamka u koju upadaju i pažljivi

Nevolju ne pravi neznanje, nego rast: frilenser godinama radi za ino klijente bez kase, uredno - pa otvori kurs za domaću publiku ili proda par konsultacija građanima, i ne primeti da je postao obveznik fiskalizacije. Nema cenzusa ispod kog „ne važi"; detalji u tekstu o paušalcima i kasi.

Sve tri vrste iz jednog mesta

Čovek sa sve tri vrste klijenata ne sme da živi u tri alata: iz Tezge izlaze devizna faktura za klijenta iz Berlina, e-faktura za domaći d.o.o. i fiskalni račun za polaznika kursa - sa zajedničkim kupcima, cenovnikom i KPO knjigom koja se puni sama. A pošto kod frilensera nema pulta, račun ide mejlom ili linkom: bez štampača.

Česta pitanja